SUSRET
Bila su detinjstva
Švarcenegeri, šut za pobedu i lastavice
Šta bismo rekli jedan drugom
Nakon toliko godina
To da znam da mu se majka udavila
Da mu otac s nekim rakom
Uz prozor peca kriške sunca
Ili da sam jedva preživeo Ameriku
Pa me svako malo žiga kičma od tone kubika
Teške estetike i da mnogo pijem
Da se klonim žena iako on čuo sam
Ima ženu da se kloni svega ostalog
Da, bolje što se nije desila razmena
Priča o tome kako Beograd više nije isti
Nepopijena piva, rakije nenaručene
Lamenti nad onima koje nismo ni voleli
Laž poput čujemo se obavezno tebra
Ovako nam koraci dresirani
Jer bolje da ostane neotkriveno
To što je u srcu zaigralo
U tim sekundama mimoilaženja
Da ne kvarimo takve retkosti
Susretom
DAN U LJUBAVI
Jedeš grožđe
S pijace
Sveže
Zatim ne uspevaš da svršiš
Tamna
Pored mene
Iznova ležeš
Novca ima za još mesec
Dva je pučina
Detinjstvo nas buni
Ali ipak te veseli
Kad ne odlazim u grad
Kad ptice gnezduju
Ispod napuklih crepova
Kad kiše
Začudo
Ne padaju
RUŠEVINE
Učen sam da znam dosta o Rusiji
Drago mi je da je tako
Ono što je ostalo
Da mi je važno
Jesu tri pesnika;
Jedan je sebi probušio glavu
Drugi je nestao u logoru
Trećeg su proglasili društvenim parazitom
Znam i za svog oca
Koga smo 2010. spasavali iz Sibira
U čijem je snegu umalo skončao
Od oligarha i lokalnih batinaša
Vratio se mršav, bez prebijene pare
I bio srećan jer se vratio
Sada sedi pored mene, raspričao se
Hvali rusku vojnu tehnologiju
Navija da im tenkovi ne ostanu bez goriva
Jebaće im Putin milu majku govori
A ja smušen, povratnik u porodično jato
Gde je sve nekako komplikovanije
Osim vruće čorbe i pite savijače
Ništa značajno da se desi
Gledam milione razbežali se po Evropi
A voleo bih da vidim Moskvu
Gledam dečiju krv u snegu
A i dalje bih da vidim Moskvu
Gledam kako novo ništa niče
Iz užarene zemlje; matrjoške rasute
Lipsale životinje i Puškin zauvek mrtav
Gledam Marijupolj, Donjeck, Harkov
I ne znam da li ću ikada
Videti Moskvu
ŽUPSKA 5
Milanu Milišiću
Nešto mi ne da odavde da odem
Možda je vrag
Dobro mi došao
Dok sedim na stepenicama
Pijem pivo
Uskoro će Oktobar
Prolaze srednjoškolci
Pod zelenim drvetom limete
Odškrinuta kapija
Iza koje zeva mačka
Nešto mi ne da odavde da krenem
Iako je ispod grad
I sve te lepote
Što se moraju videti
Za života
Septembar 2023. Dubrovnik
NOĆNI KOITUSI
Krevet više nije ring
Već topli prostor ostvarenja
Dok se skidaš, naslućujem domovinu
Priviđa mi se pejzaž
Plodan, ali van potomstva
I tad sam otac svih nadolazećih Prometeja
Dostupna si; širiš noge, butne ti daire, pevaš drhtajima
Dodirom krotiš moje brzopleto iskustvo
Orkestriraš kao razuzdana leptirica
Dok napolju grad je crveni Señor
Kad se skroz prepustiš onda mi izmičeš
Međutim tad si; alabaster, izvor, trešnja
Zvuk gitare na ratištima
I u toj tišini – blag sam.
Tvoje telo je svratište ptica i ja ih hranim
Tu sam spreman ostati do sedmog jutra
Odlučio sam gladovati
Više ne tražim potvrdu gomile
Niti imam ambiciju biti sam
Smrti, ova pobeda možda nije konačna
Ali će se pamtiti
(Autor: Nikola Lučić)