I dok zatvaram ulazna vrata i suzdržavam se da ga ne poljubim, jer „daj nemoj, imam već 13 godina“, pitam se je li uzeo pribor za geometriju, ima li čistu majicu za tjelesni, treba li kupiti bijelu temperu, ima li sve knjige za danas u torbi, je li napisao zadaću, hoće li posuditi knjigu za lektiru, trči li na crveno kad ide u školu, pazi li na bicikliste, je li dobar prijatelj, ponaša li se uzorno, maltretira li ga netko od djece ili se on nekome ruga, sluša li na satu, je li pristojan, zapisuje li pomno u bilježnicu, briše li nos u rukav, ima li sve potrebno za pokus, hoće li podgrijati ručak kad dođe kući ili jesti hladan, igra li igrice kad nas nema doma…
Opterećena svim tim pitanjima, odlazim potom do prozora, ispraćam svog tinejdžera pogledom i jedino što zaista želim znati je li sretan, baš istinski sretan?
Samo to.
(Autorica: Ana Horvačić Debić)
